01
sre, dec

 

Beograd - Mlađan Dinkić, ministar finansija, najavio je da će Vlada Srbije uskoro doneti odluku o prestanku isplate privremene naknade raseljenim licima sa KiM koja su to pravo ostvarivala preko Nacionalne službe zapošljavanja (NZS).

Mladjan-Dinkic

Ministarstvo na čijem je čelu, obaveštenje o tome dostavilo je NSZ koja je već prekinula isplatu „minimalca“ raseljenicima koji žive van Kosova i Metohije.

„Najavu Vlade Srbije da će doneti odluku o ukidanju privremene nadoknade koja se preko Nacionalne službe zapošljavanja(NSZ) isplaćuje interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije, Savez udruženja raseljenih KiM sa kancelarijama u Beogradu i Podgorici dočekao je sa zaprepašćenjem“ – saopštio je kopredsednik krovne raseljeničke asocijacije u Srbiji i Crnoj Gori Milenko Jovanović.

„Od Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) obavešteni smo da je Ministarstvo finansija i privrede najavilo donošenje Zaključka Vlade kojim bi prestala isplata minimalne naknade raseljenicima koji žive van Kosmeta, zbog čega je već NZS odlučila da prestane sa isplatama koje se odnose na 2013 godinu, budući da je u julu mesecu trebalo da počne isplata naknada za tekuću godinu. Tu naknadu, koja u proseku iznosi oko 8000 dinara do sada je primalo preko 25.000 ljudi u statusu raseljenih lica sa privremenim boravkom u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori“ – istakao je Jovanović.

On je apelovao na premijera Dačića da najavljeni predlog o ukidanju naknade za raseljena lica ne stavlja na dnevni red Vlade i da Nacionalnoj službi zapošljavanja naloži da nastavi sa isplatama iste, budući da ova lica nemaju druge izvore prihoda, niti im je bilo dozvoljeno bilo kakvo zapošljavanje zbog radnog odnosa u kojem su formalno bili po osnovu primanja minimalne naknade, stečene zato što su bili radno angažovani u društvenim odnosno javnim preduzećima na KiM do juna 1999.godine.

„Iskreno se nadamo da je najava ukidanja minimalca raseljenicima plod nesporazuma u samoj Vladi, ili makar nepoznavanja problematike od strane Ministarstva finansija i privrede koje je tu odluku najavilo. Ovo drugo nas ne bi naročito ni čudilo imajuću u vidu prepoznatljivo zlonamernu politiku koju u odnosu na Kosmet i srpski narod sa Kosmeta odavno vodi ministar Dinkić. Zato, očekujemo razumevanje od premijera Dačića i njegovog zamenika Vučića, od kojih tražimo da spreče nepravdu prema raseljenima sa Kosmeta“ – naveo je Jovanović.

U protivnom, kako je rekao, usvoji li se predlog ministarstva na čijem je čelu Dinkić, značiće to da je Vlada odlučila da u potpunosti otpiše svoj prognani narod sa Kosmeta i da samoj sebi natovari na grbaču novi socijalni problem, verovatno najveći u novijem vremenu, tako što će njenom odlukom preko 25 hiljada ljudi ostati bez radnog odnosa, iako su primanja po tom osnovu do sada bila više nego simbolična.

„ Želimo takođe da verujemo da nije reč o početku branja gorkih plodova briselskog sporazuma, iako ova Dinkićeva najava zvuči kao da je zvanični Beograd pristao da prestane da vodi brigu o prognanom stanovništvu iz južne pokrajine, a da pri tome niko u Briselu i Prištini nije preuzeo obavezu da ni nakon 14 godina od okupacije KiM proterane vrati na svoja radna mesta, obnovi im porušene kuće, oslobodi uzurpirane stanove i imanja, i vrati ih na ognjišta.

Uz puno razumevanje teške ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi, pozivamo Dačića i Vučića da nas delom ubede da će nastaviti da vode brigu o raseljenima sa Kosova i Metohije – zaključio je Jovanović.

 

Beograd - Bezbednosna situacija na KiM i dalje je veoma krhka, a posebno zabrinjavaju česti incidenti, istakao je premijer Ivica Dačić u razgovoru s predstavnicom UN.

dacic-un

Dačić je u razgovoru sa visokom komesarkom Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj upozorio da je u prva četiri meseca ove godine zabeleženo 60 etnički motivisanih napada i posebno ukazao na težak položaj 200.000 interno raseljenih lica iz južne pokrajine, koji nemaju mogućnost održivog povratka.

Premijer Srbije je istakao da je u ovoj godini evidentirano svega 47 individualnih povratnika, zbog čega će, dodao je, Srbija biti prinuđena da zatraži dodatnu pomoć EU kako bi se efikasnije rešavali problemi povratka interno raseljenih lica.

Pilajeva je istakla da je Srbija zabeležila vidan napredak u ostvarivanju ljudskih prava i insistirala na promociji kulture ljudskih prava kao politike vlasti na svim nivoima.

Ona se danas razgovarala i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Nikolić je sagovornici preneo zabrinutost oko poštovanja ljudskih prava Srba na KiM, zbog čega, kako je poručio, Srbija u direktnim pregovorima sa privremenom administracijom u Prištini, nastoji da zaštiti prava svih gradjana koji žive u toj pokrajini.

"Pošto je to deo teritorije Srbije koji je naša zemlja poverila u nadležnost UN, Srbiji je bitno da se tamo u potpunosti poštuju ljudska prava svih građana, pa tako i pripadnika srpske nacionalnosti", naveo je Nikolić.

 

Beograd - Beograd i Priština od ponedeljka će biti povezani i oficirima za vezu - biće to ispunjavanje jednog od briselskih dogovora Ivice Dačića i Hašima Tačija.

dejan pavicevic

Na put u Prištinu sprema se Dejan Pavićević, prethodno šef tehničkog tima za pregovore, a B92 ga je posetio u njegovom završnom radnom danu.

Poslednji beogradski radni dan Dejana Pavićevića uvertira je u njegov prištinski staž. Kao oficir za vezu, baviće se primenom briselskih sporazuma koje je i sam stvarao, a želi i da ne bude jedan od retkih Srba u Prištini.

"Koliko sam ja obavešten, u Prištini živi 17 Srba, a ja ću biti 18. Imam pravo na asistenta i vozača i to je to. Zapravo ovo je jedan čovek, to je ono što stalno ponavljamo - to je oficir za vezu, a ne kancelarija za vezu. To je jedan čovek koji će da olakšava komunikaciju", rekao je Pavićević.

A za uspešnu komunikaciju, neophodno je govoriti isti jezik...

"Ja sam već malo počeo da učim albanski i nadam se da ću ga brzo progovoriti jer čovek kad je u sredini gde se jezik govori, lakše mu je da nauči. Moramo razgovarati, moramo nastaviti dijalog. To nije lako. To nije lako raditi ni u Briselu, a neće biti lako raditi ni u Prištini", kazao je Pavićević.

Neće mu biti lako ni sa kosovskim Srbima - briselski sporazumi za njih su neprihvatljivi, ali Pavićević kao svoj adut navodi prvu veliku dužnost srpskog državnog službenika u Prištini u poslednjih 14 godina.

"Ja ću biti prvi državni službenik Srbije koji će sedeti u Prištini i moja vrata će biti otvorena uvek svima."

- Je l mislite da će oni želeti da uopšte pokucaju na Vaša vrata? J

"Ja se nadam da hoće. Ako ne žele da razgovaraju direktno sa institucijama u Prištini, mogu da razgovaraju sa mnom, a ja ću biti link između njih i ljudi sa kojima oni ne žele da razgovaraju", kaže novi oficir Beograda u Prištini.

Sa njim nisu želeli da razgovaraju već su ga čak i kamenovali prošle godine kada je posećivao Prištinu. Sada odlazi bez straha iako nema status diplomate.

"Obezbeđenje će biti policijsko - od strane KPS, 24 sata u nekoj inicijalnoj fazi. Posle će se procenjivati da li za tako nečim treba ima potrebe, a ja se nadam da će vrlo brzo potreba prestati i da ću moći normalno da funkcionišem bez obezeđenja. Ja se za svoju bezbednost nešto preterano ne brinem", rekao je Dejan Pavićević.

U početku će živeti u hotelu, dok se ne reši pitanje trajnog smeštaja.

 

Njujork - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić govoriće danas na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti predstavljen izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o stanju na Kosovu i Metohiji.

savet bezbednosti

Ban je u izveštaju koji je dostavljen Tanjugu pozdravio postizanje sporazuma između Beograda i Prištine i ocenio da se radi o istorijskom dostignuću, ocenivši da su tim dogovorom data značajna ovlašćenja zajednici srpskih opština.

Generalni sekretar UN je u izveštaju pozvao dve strane da otvore kanale komunikacije i učine napore da se sporazum sprovede .

"Pozdravljam prvi sporazum o vodećim principima za normalizaciju odnosa postignutih u okviru dijaloga, uz posredovanje Evropske unije. Ovo je istorijski uspeh ", rekao je generalni sekretar UN.

U tromesečnom izveštaju se navodi da je napredak postignut u dogovoru oko razmene oficira za vezu, što se ocenjuje kao olakšanje normalizacije komunikacije između dve strane.

Uz pohvale za političko vođstvo u Beogradu i Prištini, Ban je pozdravio i ulogu u dijalogu koju je imala Evropska unija.

Ban se osvrnuo i na istragu o trgovini organima koju vodi specijalni istražni tim, ocenivši da se prikupljaju i analiziraju informacije dobijene od institucionalnih izvora.

Prvi čovek UN je pohvalio informacije dobijene od tužioca za istraživanje ratnih zločina Vladimira Vukčevića, dok je međunarodne tužioce koji još ne izlaze sa nalazima svoje istrage opravdao složenošću istražnog postupka .

Dan uoči sednice SB UN, premijer Srbije se u sedištu Ujedinjenih nacija na Ist riveru sastao sa generalnim sekretarom svetske organizacije.

Dačić je izjavio da naša zemlja čini sve na implementaciji onoga što je preuzela kao obavezu briselskim sporazumom i dodao da je o tome obavestio generalnog sekretara UN Ban Ki- muna na sastanku u Njujorku.

Dačić se pored Bana, u zgradi na Ist riveru, sastao i sa ambasadorima Rusije i Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama.

"Sa generalnim sekretarom sam razgovarao o tome kako bi UN mogle da pomognu u sprovođenju sporazuma, i insistirao sam na UNMIK-u, KFOR-u i Euleksu kao garantima bezbednosti za srpski narod", rekao je Dačić za Tanjug.

Srpski premijer je dodao da je sastanke na tu temu sa drugim ambasadorima država članica Saveta bezbednosti UN imao ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić.

"Mi ćemo na sednici (Saveta bezbednosti) izneti neka naša zapažanja, primedbe, koje se tiču situacije na terenu, naročito po pitanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji", istakao je premijer.

Dačić je za 20. jun najavio sastanak na najvišem nivou sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, nakon čega bi ona zajedno sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom trebalo da pošalje pismo članicama Unije, sa ocenom šta je sve urađeno na implementaciji sporazuma iz Brisela.

"Sve to u cilju da Savet EU donese pozitivnu odluku o početku pristupnih pregovora sa Srbijom", zaključio je Dačić.

Dačić će sutra učestvovati na sednici SB UN na kojoj će biti razmatran redovan tromesečni izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara o situaciji na KiM.

Dačić je pored susreta sa Banom, imao odvojene sastanke sa ambasadorom Rusije u UN Vitalijem Čurkijom i ambasadorom Velike Britanije koja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti Lajalom Grantom.

 

Vašington - Potpredsednik SAD Džozef Bajden je izjavio je u razgovoru sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem da SAD visoko cene njegovu odmerenost i vođstvo u prevazilaženju etničkih podela i neprijateljstava iz prošlosti, saopšteno je iz kabineta premijera Kosova.

hasim-taci 2

Tokom susreta sa premijerom Tačijem, Bajden je visoko ocenio viziju i stavove premijera Tačija, koga je nazvao neprikosnovenim državnikom koji je doneo izuzetno značajne odluke u teškim vremenima, ali uvek na dobrobit Kosova i njegovih građana.

"Istorijski sporazum postignut u Briselu otvara siguran put Kosova u EU i NATO. SAD visoko cene vašu odmerenost i vođstvo u prevazilaženju etničkih podela i neprijateljstva iz gorke prošlosti i zato Kosovu i vama u ovom procesu nikada neće nedostajati podrška SAD", rekao je Bajden, a preneo Tačijev kabinet.

Tači je zahvalio Bajdenu na nesebničnoj i neprekidnoj pomoći koju su administracija predsednika Baraka Obame i sam Bajden pružili i pružaju Kosovu, u ovim odlućujući trenucima konsolidacije nove države.

Tači je ocenio da sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije nije kraj procesa normalizacije odnosa između dve zemlje, već njegov početak i da je sada odlučujuće pitanje sprovođenje sporazuma.

Kosovski premijer je rekao da su pri kraju zakonodavne aktivnosti potrebne za ostvarivanje sporazuma i da će one odmah nakon njegovog povratka biti usvojene od Skupštine Kosova, ističući da kosovska strane neće biti povod za bilo kakvo kašnjenje.

Tokom susreta sa Bajdenom premijer Tači je otvorio i pitanje budućnosti Bezbednosnih snaga Kosova, potvrđujući viziju Kosova za ulazak u NATO, pošto su BSK izgrađene pod nadzorom i na osnovu standarda NATO, navodi se u saopštenju iz Tačijevog kabineta.

 

Beograd - Ivica Dačić je na zvaničnom FB profilu objavio sledeću izjavu.

ivica dacic 2

"28. juna videćemo koliko je Evropska unija ozbiljna u nameri da Srbija postane njen punopravni član. Tog sudbonosnog dana, po naš narod, videćemo kojim će putem krenuti Srbija. Evropska unija ima alternativu."

 

dacic izjava

 dacic izjava 2

 

 

 

 

 

Beograd - Danas se navršava 14 godina od prestanka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu je prethodilo donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

bombardovanje

Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.

Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.

Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

 

Beograd - Kako saznaje Blic, kancelarije MUP Srbije na KiM, prema do sada dogovorenom delu sporazuma o implementaciji, moraju da budu zatvorene do 15. juna.

kosovska mitrovica

Zatvaranje kancelarija MUP Srbije i obustava primanja novih predmeta u pravosuđu na severu Kosova - dva su uslova na koje se Srbija obavezala i koje mora da počne da sprovodi na terenu pre 28. juna, kada članice EU odlučuju o datumu za početak pregovora.

Međutim, timovi Beograda i Prištine još nisu postigli dogovor oko pripadnika MUP Srbije i njihovog budućeg zaposlenja, jer su briselski sporazum i deo koji se odnosi na policiju u planu primene u koliziji - po prvom pripadnici će biti preuzeti, a po drugom biće preuzeti u skladu sa mogućnostima. To praktično znači da najverovatnije neće svi pripadnici MUP biti zaposleni u KPS. Takođe, Priština insistira na zapošljavanju policajaca na konkursu, a Beograd na jednostavnom preuzimanju u stanice na severu.

Kada je reč o pravosuđu, sudovi na severu Kosova ne treba da uzimaju nove predmete nakon 15. jula. Telekomunikacije su tema pregovora u kojoj ne ide sve glatko, ali nije i uslov čija je primena na terenu neophodna do dana kada se odlučuje o datumu. Međutim, očekuje se postizanje dogovora.

Kako Blic saznaje, najizgledniji dogovor je da - budući da Kosovo ne može da dobije pozivni broj jer nije članica svetske mreže, ali ni UN - Srbija uzme broj koji će dati na privremeno korišćenje KiM. U zamenu, Priština treba da pristane da srpski operater Telekom koristi svojih oko 60 antena kojima pokriva sve srpske sredine, a da mreža bude u direktnoj vezi sa ostalima na KiM i da ima status lokalnih poziva, a ne rominga.

Premijer Srbije Ivica Dačić odbacio je juče mogućnost da zajedno sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem simbolično sruši barikadu na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, o čemu spekuliše prištinska štampa. Prema Dačiću, to nije priča “realna u životu”.

Kako Blic saznaje, simbolično uklanjanje barikada nije do sada bilo tema za pregovaračkim stolom, što međutim ne znači da o tom činu ne razmišljaju u Briselu

 

Beč - Bivši predsednik Finske i posrednik UN za Kosovo Marti Ahtisari kaže da je Srbija shvatila da, uoliko želi u EU, mora da prizna da postoji nezavisno Kosovo.

ahtisari

Ahtisari je u intervjuu za današnji austrijski list Prese rekao da je u planu koji je za Kosovo izradio sa austrijskim diplomatom Albertom Rohanom "utvrđena najbolja moguća zaštita za manjine, uključujući Srbe".

"Srbi su sada polako shvatili da, ukoliko se nadaju ulasku u EU, moraju da priznaju da postoji nezavisno Kosovo. Mislim da je ono što je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton postigla izmedju Beograda i Prištine veoma važno. To stranama šalje jasnu poruku da implementiraju ono što su dogovorile", rekao je Ahtisari.

On je dodao da to "služi i ideji da zemlje Balkana mogu da udju u Evropsku uniju".

Ahtisari je izrazio nadu da se proces proširenja Unije neće zaustaviti posle ulaska Hrvatske i ocenio da i Srbija i Kosovo treba da udju u EU, ali kada ispune sve uslove.

"Ali, treba da budemo vrlo strogi. Ne smemo nikome da dozvolimo da udje, ko nije ispunio sve potrebne kriterijume. Treba da učimo iz ranijih proširenja EU. Treba da zahtevamo sve što je i od nas zahtevano. Ali, treba i da priznamo - bez nade u ulazak u EU ne bi bilo ovih pozitivnih razvoja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi", rekao je Ahtisari.

Upitan šta je najvažnije da bi se rešio neki konflikt, Ahtisari je rekao da u prvom redu same sukobljene strane treba da budu spremne da nađu rešenje, kao i da nijedan međunarodni posrednik ne može ništa da učini ako ga ne podržavaju najvažniji akteri.

"Tu se pitaju stalne članice Saveta bezbednosti UN. Kod Kosova se početkom 2006. činilo da Rusija i Kina neće zaustaviti njegovu nezavisnost i da će se u Savetu bezbednosti uzdržati od glasanja. To se nije dogodilo. Zašto? Zato što su se pogoršali bilateralni odnosi Rusije i SAD, zbog diskusije o američkom raketnom štitu. To je zaustavilo kosovski proces, iako nije imalo nikakve veze sa Kosovom", rekao je Ahtisari.

 

Beograd - Srbija će radi sprovođenja briselskog sporazuma s Kosovom morati da menja veći broj zakona, ali je nepoznato koliko i kojih, piše list Danas.

danas-logo

U tekstu pod naslovom "Misteriozan plan primene Sporazuma", list piše da je Plan primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je Vlada Srbije usvojila u nedelju, "prosleđen svim ministarstvima kako bi se pripremila analiza o tome koje je zakone neophodno menjati".

Međutim, da li će i kada biti objavljen plan primene Sporazuma, niko ne znao da kaže, a, nezvanično saznaje list u Vladi, nije isključena mogućnost da će taj državni dokument "ostati daleko od očiju javnosti".

Prema informacijama lista, moraće da dođe do promene propisa o mreži sudova, lokalnoj samoupravi, iz oblasti unutrašnjih poslova i obrazovanja.

Izvor "Danasa" iz Vlade kaže da će najpre verovatno morati da se donese ustavni zakon koji će regulisati promenu čitavog seta akata.

"Planom primene Sporazuma predviđa se da moramo do kraja juna da krenemo sa implementacijom makar nekoliko tačaka iz tog dokumenta, kako bismo dobili datum pregovora za članstvo u EU. Do kraja godine moraće da se sprovede veći deo Sporazuma, naročito u vezi s policijom i pravosuđem, a predviđeno je i da se lokalni izbori na severu Kosova održe u oktobru", navodi neimenovani sagovornik lista.

Informaciju o potrebi promene zakona radi primene Sporazuma za list je potvrdio predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun (SNS), ali je dodao da se "detalji još ne znaju".

 

Podgorica - Crna Gora bi uskoro na Kosovo mogla poslati svog ambasadora, nakon dužeg odgađanja tog završnog čina uspostavljanja diplomatskih odnosa, saznaje agencija Beta.

crna gora kosovo

Prema raspoloživim informacijama, Radovan Miljanić, koji se odavno pouzdano pominje kao crnogorski ambasador u Prištini, već je počeo da obilazi razne institucije u Crnoj Gori, pred odlazak na Kosovo.

To je uobičajeni postupak konsultacija diplomtskog predstavnika jedne zemlje pre nego što i zvanično stupi na dužnost u drugoj državi.

Miljanić je studirao u Prištini i višegodišnji je novinar. Bio je i generalni direktor Radio-televizije Crne Gore.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ranije je više puta ponovio stav da neće potpisati ukaz o imenovanju crnogorskog ambasadora na Kosovu, dok Priština ne prizna status crnogorskoj nacionalnoj zajednici.

Kosovski parlament je više puta najavio da će Crnogorcima status manjine priznati tokom ove godine.

 

Priština - Vlada Kosova dostavila je Skupštini na usvajanje Zakon o ratifikaciji Briselskog sporazuma između Kosova i Srbije.

skupstina kosova

Zakon se odnosi na ratifikaciju prvog sporazuma i principa koji regulišu normalizaciju odnosa. Dnevnik Koha ditore piše da zakon nije označio subjekte koji su postigli sporazum.

U tri člana, koliko ima predlog zakona, sporazum dobija tretman međunarodnog sporazuma između Kosova i Srbije.

"Sporazum u naslovu ne pominje strane koje su postigle sporazum. On nije potpisan, već je samo parafiran i ne precizira instrumente njegovog usvajanja. Takođe se ne spominje ni ime, niti uloga baronice Ketrin Ešton, kao strane koja je učestvovala u parafiranju ovog sporazuma", piše Koha.

Dnevnik ističe da je nakon usvajanja sporazuma na sednicama vlada i podrške koju je on dobio u parlamentima dve zemlje, Eštonova obaveštena da je sporazum usvojen, što znači da je on dobio legalnost potpisa.

"To se u međunarodnopravnom smislu može smatrati potpisivanjem sporazuma", rekao je za dnevnik zamenik premijera Kosova, Hajredin Kuči.

Poslanica DSK u Skupštini Kosova, Vjosa Osmani smatra da je usvajanjem u Skupštini Kosova sporazum dobio legitimnost i da se sada zakon o ratifikaciji može dostaviti Skupštini na usvajanje.

Briselski sporazum su 19. aprila parafirali premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

 

Beograd - Rusija se dosledno zalaže za odbranu stavova međunarodnog prava, što znači i za zaštitu Srbije, izjavio za Danas ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.

cepurin nikolic

"To je naša slovenska težnja prema pravednosti, koja je bliska i Srbima. Kao pravedno u ovom slučaju mi smatramo pravo Srbije da ona sama odlučuje o sudbini dela svoje suverene teritorije i u ovom smislu naš stav stvarno se ne menja", rekao je ambasador govoreći o stavu Ruske Federacije po pitanju KiM.

"U poslednje vreme više ljudi postavlja pitanje o odnosu Rusije prema briselskom sporazumu o Kosovu. Polazimo od toga da rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ostaje međunarodno-pravni osnov kosovskog regulisanja. O priznavanju Kosova nema ni reči. Kako se nadamo, srpsko rukovodstvo je u punoj meri svesno svoje istorijske odgovornosti. Ovde je važno da sami Srbi pronađu konsenzus, za šta postoje odgovarajući mehanizmi. Da li je ovde potrebna žurba? Mislim da donošenje odluke pod spoljnim pritiskom i bez vidljivog konsenzusa Srba u budućnosti donosi velike probleme", rekao je Čepurin.

 

U okviru tradicionalne manifestacije “Mala matura - veliko srce”, od  17. do 21. maja  oko 1200 osmaka sa Kosova biće gosti svojih vršnjaka u Beogradu, saopšteno je KIM radiju iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

mala matura veliko srce

Kako se navodi u saopštenjuj ova kancelarija  u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugim institucijama i privrednim subjektima, organizuje osmu po redu manifestaciju „Mala matura-veliko srce“, čiji je cilj  “uspostavljanje trajnih veza osnovnih škola iz Beograda sa osnovnim školama sa Kosova kao i povezivanje generacije učenika i upoznavanje sa znamenitostima Beograda”.

Boravak za oko 1200 maturanata u Beogradu, osmišljen je prvenstveno kao niz zajedničkih programskih aktivnosti u kojima učestvuju i gosti, maturanti sa Kosova i njihovi domaćini, učenici beogradskih osnovnih škola.

Sve vreme boravka u Beogradu uz bedževe sa logom manifestacije, moći će besplatno da obilaze Avalski toranj, kulturne i istorijske znamenitosti u Beogradu, muzeje, Beogradsku tvrđavu, zoo vrt i druge institucuje uz neograničen broj vožnji svim vozilima javnog gradskog prevoza.

Osnovaca sa Kosova u Beograd stižu danas a centralni deo manifestacije „Mala matura-veliko srce“  biće održana  u Centru „Sava“ u ponedeljak 20. maja u 19 časova, gde će biti održan svečani koncert za učenike goste, učenike domaćine, njihove pratioce i zvanice.

Manifestacija se završava u utorak, 21. maja.

 

Orahovac - Ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić posetio je danas Opštinu Orahovac, povratničke porodice u Velikoj Hoči, manastir Svetih vrača u Zočištu i Dečansku vinariju.

jevtic orahovac

Tokom posete Orahovcu, Jevtić se prvo sastao sa gradonačelnikom Orahovca Smajlom Latifijem sa kojim je u razgovoru istakao mogućnost saradnje u implementaciji infrastrukturnih projekata u delu opštine u kojoj žive pripadnici srpske i ostale nealbanske zajednice.

Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, Jevtić je gradonačelniku Latifiju preneo zabrinutost monaha manastira Zočište usled nekoliko verbalnih incidenata i istakao da je manastir važan ne samo za srpsku zajednicu već i albansku koja dolazi u manastir radi lečenja. Takođe na sastanku je bilo reči i o povratku raseljenih u opštinu Orahovac gde je naglašen negativan primer sela Zočište koji se ne sme ponoviti kada je u pitanju povratak Srba.

Nakon sastanka sa gradonačelnikom Orahovca ministar Jevtić je posetio pripadnike srpske i romske zajednice koji žive u samom gradu Orahovac i sa njima razgovarao o problemima koji oni imaju. Tom prilikom Jevtić je posetio i povratničke porodice Šutraković i Dodić koji trenutno žive kao podstanari i za koje će Ministarstvo za zajednice i povratak izgraditi kuće. Jevtić je u Orahovcu posetio i crkvu Uspenja Bogorodice i tom prilikom razgovarao i sa sveštenikom Srđanom Jerenićem.

U nastavku svoje posete Orahovcu Dalibor Jevtić je posetio Veliku Hoču i razgovarao sa mnogobrojnim građanima i posetio nekoliko raseljenih porodica koje su se vratile u Veliku Hoču i koji trenutno žive kod svojih rođaka. Ministar Jevtić je tom prilikom rekao da će Ministarstvo za zajednice i povratak pomoći kako bi te porodice dobile svoj dom. Veliki broj građana Velike Hoče je u razgovoru sa Jevtićem istaklo da je u proteklom periodu izgrađeno preko 20 kuća za povratnike i da ti „lažni povratnici“ nisu sada u tim kućama.

„Nama je na Kosovu potreban istinski povratak a ne zloupotreba procesa povratka. Postoje ljudi koji su na jedan grub način zloupotrebili sredstva namenjena za povratak raseljenih. Nemoguće je unapred predvideti takvu vrstu zloupotreba, ali se mora naći način da takvi slučajevi budu na neki način zakonski procesuirani. Jednostavno i to je jedan vid zloupotrebe para svih nas koji plaćamo porez ali i novca koji dobijamo od strane naših međunarodnih partnera. Razumem ljutnju svakog od vas koji ste ostali ovde, vas koji ste se vratili i želite da ostanete ovde i garantujem vam da će te vi biti prioritet kada je u pitanju Ministarstvo za zajednice i povratak. Bićemo prisutniji ovde i moji saradnici i ja i od vas očekujem da otvoreno pričamo o ovakvim stvarima kako bi na neki način sprečili zloupotrebu sredstava za proces povratka“, rekao je Jevtić u razgovoru sa meštanima Velike Hoče.

Takođe ih je obavestio da će ministarstvo na čijem je on čelu pomoći završetak puta u Velikoj Hoči.

Jevtić je u Velikoj Hoči posetio i Dečansku vinariju kao i vinariju porodice Petrović.

Na kraju svoje posete opštini Orahovac ministar za zajednice i povratak posetio je manastir Svetih vrača Kozme i Damnjana u Zočištu i ponovo razgovarao sa monahom Dionosijem o završetku izgradnje zvonika.

 

Kosovska Mitrovica - U sporazumu koji je juče potpisan u Briselu Srbija je dobila garancije da Vojska Kosova neće kročiti na sever Kosmeta bez dozvole Zajednice opština severa Kosova. Međutim, tu garanciju smo dobili usmeno, jer nigde na papiru koji je potpisan to ne piše.

kosovo brisel

Brzo se zaboravio Kumanovski sporazum iz 1999. godine posle NATO bombardovanja a u kome je pisalo da će se srpska vojska i policija vratiti na Kosmet. To ni 14 godina posle nije urađeno, tako da samo možemo da predpostavimo šta će se desiti sa ovim usmenim garancijama.

 

U ponedeljak su zakazani veliki protesti u Kosovskoj Mitrovici i Beogradu a protiv Briselskkog sporazuma. U Kosovskoj Mitrovici sve se više govori o osnivanju Zajednice skupština opština severnog Kosova i Metohije koja će samostalno, bez Srbije, da nastavi borbu protiv integrisanja severa Kosmeta u kosovske institucije.