23
uto, jul

Desetogodišnjica postavljanja „Parka mira“ – apel za davanje šanse miru

TV Most

Info

Srbi sa severa Kosova i Metohije su na mostu preko Ibra, koji spaja centralna gradska jezgra Južne i Severne Mitrovice, na današnji dan pre deset godina podigli „Park mira“, čime je na duži period zaustavljena kampanja upada ekstremista iz južnog, albanskog u severni, predominantno srpski deo grada.

Izgradnja zelene zone na mostu bila je, u urbanističkom smislu, rešenje kojeg se ne bi postidela nijedna evropska metropola, a istovremeno je, na praktičan način, za neka srećnija vremena odloženo rešavanje pitanja namene mosta koji, nažalost, nikada nije nije bio tačka povezivanja dve duboko podeljene nacionalne zajednice, već linija razgraničenja, a u pojedinim kriznim situacijama čak i linija fronta, piše Ivan Jakšić, odgovorni urednik Kosovo onlajna.

“Albanski političari optuživali su Srbe iz Severne Mitrovice za pravljenje fizičkih podela i barijera u gradu, iako Južna i Severna Mitrovica nikad nisu funkcionisale kao jedinstvena urbana celina. Srbi su, sa druge strane, dobro razumeli šta se krije iza ovakvih neiskrenih primedbi, jer „Park mira“ na neki način zaista jeste doneo mir – tako što je fizički sprečio da ekstremisti u vozilima, često naoružani ne samo mržnjom i uvredama, upadaju u severni deo grada. Albanske političare nikada most na Ibru nije zanimao iz ugla slobode kretanja – to je bio i ostao simbol srpskog otpora nastojanjima da se, za sva vremena, izbriše srpsko prisustvo na Kosovu, koje u kontinuitetu traje duže od milenijuma”, navodi u tekstu Jakšić.

Prema njegovim rečima, novi „Park mira“ u vidu formiranja Zajednice srpskih opština potreban je danas iz istog razloga – kako bi svima na Kosovu bilo garantovano pravo na postojanje i napredak.

“Put društvenog oporavka Kosova jeste, pre svega, pitanje uspostavljanja poverenja. Ne sme se dozvoliti da se – osporavajući simbolički značaj mosta preko Ibra, zalažući se za njegovo otvaranje za saobraćaj – negira da problemi srpskog naroda na Kosovu postoje, i da je upravo srpski narod danas najugroženija nacionalna zajednica u Evropi. Između Južne i Severne Mitrovice postoje još dva mosta preko Ibra, tako da pitanje ovog konkretnog mosta nije od značaja za normalno odvijanje saobraćaja u gradu, ali je od suštinskog značaja za opstanak i sigurnost jedne nesumnjivo ugrožene zajednice”, dodaje Jakšić.

Navodi da je desetogodišnjica postavljanja „Parka mira“ povod da se prisetimo činjenice da su mir i poverenje u duboko podeljenim društvima nešto što se gradi i stvara godinama, često decenijama.

“Svaki od podeljenih gradova ima svoju jedinstvenu istoriju, i univerzalni recepti za rešenje ne postoje – primeri Belfasta, Nikozije, Jerusalima, Bejruta ili Sarajeva uče nas i tome. Uveren sam da na mostu preko Ibra treba da bude ponovo primenjeno urbanističko rešenje koje bi bilo na tragu onoga što je pokušano „Parkom mira“; dakle, potrebno je stvoriti jednu neutralnu urbanističku celinu u kojoj bi bio moguć dodir dve antagonizovane zajednice – pre svega kroz kontakt mladih, organizovanje kulturnih događaja i akcija podizanja neke vrste nadnacionalne urbane svesti”.

Dodaje da smo očevici da “albanska politička elita to, međutim, ne želi, jer njihov cilj, kako se jasno moglo videti kroz dosadašnju praksu, jeste strahovlada i teror nad srpskim narodom na severu Kosova; odnosno, cilj im je monoetničko, a ne građansko društvo”.

“Nažalost, uverili smo se i da albansku elitu ne interesuje simbolika mosta kao mesta spajanja nacija, kultura i civilizacija – za njih je most na Ibru, stiče se utisak, značajan isključivo kao infrastrukurni i logistički objekat u prorađivanju planova za fizičko ovladavanje specijalnih snaga nad severom Kosova. A, šta nam je prisustvo do zuba naoružane specijalne policije na severu Kosova proteklih meseci donelo? Da li su predstavnici međunarodne zajednice, koji su svojevremeno od Srba zahtevali da uklone „Park mira“ kako ne bi bio prepreka slobodi kretanja, zadovoljni alternativom – nestabilnom, latentno kriznom situacijom na severu Kosova?”

“Beograd nije zadovoljan alternativom, razume se da nisu zadovoljni ni Srbi u četiri opštine na severu Kosova, a ne bi trebalo da bude zadovoljna ni Evropa. Ono čemu smo danas svedoci u većinski srpskim sredinama na Kosovu jeste neuspeh međunarodne zajednice i neuspeh Evrope, za koju je konsolidacija projekta nezavisnosti Kosova već godinama važnija i od evropskih vrednosti i od ljudskih prava pripadnika srpskog naroda. Ali, upravo zato apelujem na važnost davanja nove šanse miru, jer bojim se da – ako ne budemo bili voljni da na Kosovu gradimo parkove mira – nećemo ostati samo bez parkova, već i bez mira”, zaključuje Jakšić.