24
pet, maj

Kabašić o popisu na Kosovu: Šta ćemo sa štetom nastalom posle juna 1999?

TV Most

Info

Popis stanovništva na Kosovu, koji je počeo 5. aprila, sadrži i upitnik o ratnoj šteti nastaloj u periodu od 28. februara 1998. do 11. juna 1999, a nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže da popis ratne štete nije urađen u proteklih 25 godina, ali da je ovaj koji se sada radi bez sumnje politički instrumentalizovan, kao i trenutak u kome se sprovodi.

Kao najproblematičnije kod popisa ratne štete on vidi period za koji je vezan, odnosno to što je ograničen do 11. juna 1999. kada su snage Natoa prvi put ušle na teritoriju Kosova.

"Šta je sa periodom posle toga, pa do 17. marta 2004. godine kada su srpska zajednica, Goranci i Romi najteže napadnuti i kada im je najveća šteta nastala, kada ih je veliki broj ubijen, kidnapovan, nestao, ranjen, kada su kuće i sela sistematski paljena i uništavana, šta ćemo sa tom štetom? Da li je crkva uopšte uzeta u obzir u ovom popisu? Da kaže šta je njena imovina i koja joj je imovina uništena i ko će to da nadoknadi i na koji način. Za svaki segment popisa trebalo je da se napravi metodologija - kakva će biti dokazivanja i koja su to dokazna sredstva. Da li postoji komisija koja će na kraju da kaže: ’da, verifikovali smo da je to prava šteta ili nije’? Međutim, oni samo kažu da su građani dužni da daju tačne podatke, a u slučaju davanja lažnih podataka odgovaraće pred zakonom. Međutim svesni smo koliko ima lažnih svedoka na Kosovu, a za lažna svedočenja tužilaštvo ne pokreće krivični postupak", navodi Kabašić za Kosovo onlajn.

Građani u upitniku mogu da se izjasne da li im je uništena imovina u vrednosti do 10.000 evra, 20.000 ili više od 40.000 evra, a da li su podaci koje građani navode tačni, prema oceni Kabašića nije proverljivo.

"Za popis ratne štete nije izrađena metodologija niti je stanovništvo obavešteno kako će da se uradi taj popis. Kako na kraju krajeva verovati tim podacima koje ćete dobiti ako je svaki građanin slobodan da kaže da je za vreme rata imao, recimo, pet štala, deset kuća i da mu je to porušeno i popaljeno. Koja je vrsta štete tu bila? Da li je bila totalna, manja ili veća, da li može da se izrazi materijalno ili nematerijalno?", kaže Kabašić.

On ističe da se svakako ne može unapred reći da su podaci koji građani daju lažni.

"Štete je bilo. Ne možemo to da negiramo. Veliki broj kuća Albanaca je popaljen i uništen i treba utvrditi ko je načinio tu štetu, ko je to popalio i pod kojim uslovima, da li je to bilo tokom ratnih dejstava ili je to bilo namerno paljenje, da li su to počinili pripadnici OVK, kao što se inače dešavalo da pale kuće i kažnjavaju svoje nelojalne sunarodnike. To je vrlo kompleksno pitanje i vlada Kosova je tu malo ’izletela’. Čak su doživeli kritike i od svojih nevladinih organizacija i pravnika koji kažu da je to prebrzo stavljeno kao jedan od segmenata popisa“, kaže Kabašić.

Na pitanje u koju svrhu Priština može da koristi ovako sakupljene podatke o ratnoj šteti, naš sagovornik kaže da ako se sagleda čitava politika Vlade Kosova u poslednjih nekoliko godina da su vidljive stalne izjave u kojima se poručuje da Srbija treba da bude tužena za ratnu odštetu i da će se podići tužba protiv Srbije za navodni genocid.

"Tako i ovaj popis ima nameru da utvrdi koliko ima Albanaca a koliko nema Srba, a samim tim i koliko Srbi nemaju pravo da bilo šta traže na Kosovu. Jasno se vidi strategija Kosova jer oni sami pričaju o svojim planovima. Kada budu primljeni u Savet Evrope reći će da su država, jer se u SE primaju evropske države, a sada su teritorija koja nije definisana, i tada će reći da imaju pravo da protiv Srbije podnesu tužbu za genocid i da traže ratnu odštetu", kaže Kabašić.