Peć - Odbornik Demokratskog saveza Kosova u Skupštini opštine Peć Miljazim Šalja izboden je nožem dok je ulazio u svoje vozilo, potvrdila je kosovska policija.

Beograd - Izborom Hašima Tačija za predsednika Kosova stekli su se svi uslovi za početak rada Specijalnog suda za ratne zločine tzv. OVK, smatraju analitičari.

U Njujorku se održava sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj se razmatra izveštaj o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin izjavio je da posle sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa nije napravljen poseban napredak.

Njujork - Srbija ne može da služi kao "vreća za udaranje" predstavnicima kosovskih institucija u prilikama kao što je sednica Saveta bezbednosti UN.

Glavni tužilac Specijalne istražne radne grupe (SIFT) Dejvid Švendiman izjavio je da izbor Hašima Tačija za kosovskog predsednika ne utiče na istragu tog tela.

Priština - Lider opozicionog pokreta Samoopredeljenje i poslanik u Skupštini Kosova Visar Imeri, priveden je jutros, prenose kosovski mediji.

Vašington - Opozicija ne prihvata izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova, izjavio je lider opozicionog radikalnog pokreta Samoopredeljenje Visar Imeri.

Beograd - Mlađan Dinkić, ministar finansija, najavio je da će Vlada Srbije uskoro doneti odluku o prestanku isplate privremene naknade raseljenim licima sa KiM koja su to pravo ostvarivala preko Nacionalne službe zapošljavanja (NZS).

Ministarstvo na čijem je čelu, obaveštenje o tome dostavilo je NSZ koja je već prekinula isplatu „minimalca“ raseljenicima koji žive van Kosova i Metohije.

„Najavu Vlade Srbije da će doneti odluku o ukidanju privremene nadoknade koja se preko Nacionalne službe zapošljavanja(NSZ) isplaćuje interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije, Savez udruženja raseljenih KiM sa kancelarijama u Beogradu i Podgorici dočekao je sa zaprepašćenjem“ – saopštio je kopredsednik krovne raseljeničke asocijacije u Srbiji i Crnoj Gori Milenko Jovanović.

„Od Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) obavešteni smo da je Ministarstvo finansija i privrede najavilo donošenje Zaključka Vlade kojim bi prestala isplata minimalne naknade raseljenicima koji žive van Kosmeta, zbog čega je već NZS odlučila da prestane sa isplatama koje se odnose na 2013 godinu, budući da je u julu mesecu trebalo da počne isplata naknada za tekuću godinu. Tu naknadu, koja u proseku iznosi oko 8000 dinara do sada je primalo preko 25.000 ljudi u statusu raseljenih lica sa privremenim boravkom u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori“ – istakao je Jovanović.

On je apelovao na premijera Dačića da najavljeni predlog o ukidanju naknade za raseljena lica ne stavlja na dnevni red Vlade i da Nacionalnoj službi zapošljavanja naloži da nastavi sa isplatama iste, budući da ova lica nemaju druge izvore prihoda, niti im je bilo dozvoljeno bilo kakvo zapošljavanje zbog radnog odnosa u kojem su formalno bili po osnovu primanja minimalne naknade, stečene zato što su bili radno angažovani u društvenim odnosno javnim preduzećima na KiM do juna 1999.godine.

„Iskreno se nadamo da je najava ukidanja minimalca raseljenicima plod nesporazuma u samoj Vladi, ili makar nepoznavanja problematike od strane Ministarstva finansija i privrede koje je tu odluku najavilo. Ovo drugo nas ne bi naročito ni čudilo imajuću u vidu prepoznatljivo zlonamernu politiku koju u odnosu na Kosmet i srpski narod sa Kosmeta odavno vodi ministar Dinkić. Zato, očekujemo razumevanje od premijera Dačića i njegovog zamenika Vučića, od kojih tražimo da spreče nepravdu prema raseljenima sa Kosmeta“ – naveo je Jovanović.

U protivnom, kako je rekao, usvoji li se predlog ministarstva na čijem je čelu Dinkić, značiće to da je Vlada odlučila da u potpunosti otpiše svoj prognani narod sa Kosmeta i da samoj sebi natovari na grbaču novi socijalni problem, verovatno najveći u novijem vremenu, tako što će njenom odlukom preko 25 hiljada ljudi ostati bez radnog odnosa, iako su primanja po tom osnovu do sada bila više nego simbolična.

„ Želimo takođe da verujemo da nije reč o početku branja gorkih plodova briselskog sporazuma, iako ova Dinkićeva najava zvuči kao da je zvanični Beograd pristao da prestane da vodi brigu o prognanom stanovništvu iz južne pokrajine, a da pri tome niko u Briselu i Prištini nije preuzeo obavezu da ni nakon 14 godina od okupacije KiM proterane vrati na svoja radna mesta, obnovi im porušene kuće, oslobodi uzurpirane stanove i imanja, i vrati ih na ognjišta.

Uz puno razumevanje teške ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi, pozivamo Dačića i Vučića da nas delom ubede da će nastaviti da vode brigu o raseljenima sa Kosova i Metohije – zaključio je Jovanović.

Beograd - Bezbednosna situacija na KiM i dalje je veoma krhka, a posebno zabrinjavaju česti incidenti, istakao je premijer Ivica Dačić u razgovoru s predstavnicom UN.

Dačić je u razgovoru sa visokom komesarkom Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj upozorio da je u prva četiri meseca ove godine zabeleženo 60 etnički motivisanih napada i posebno ukazao na težak položaj 200.000 interno raseljenih lica iz južne pokrajine, koji nemaju mogućnost održivog povratka.

Premijer Srbije je istakao da je u ovoj godini evidentirano svega 47 individualnih povratnika, zbog čega će, dodao je, Srbija biti prinuđena da zatraži dodatnu pomoć EU kako bi se efikasnije rešavali problemi povratka interno raseljenih lica.

Pilajeva je istakla da je Srbija zabeležila vidan napredak u ostvarivanju ljudskih prava i insistirala na promociji kulture ljudskih prava kao politike vlasti na svim nivoima.

Ona se danas razgovarala i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Nikolić je sagovornici preneo zabrinutost oko poštovanja ljudskih prava Srba na KiM, zbog čega, kako je poručio, Srbija u direktnim pregovorima sa privremenom administracijom u Prištini, nastoji da zaštiti prava svih gradjana koji žive u toj pokrajini.

"Pošto je to deo teritorije Srbije koji je naša zemlja poverila u nadležnost UN, Srbiji je bitno da se tamo u potpunosti poštuju ljudska prava svih građana, pa tako i pripadnika srpske nacionalnosti", naveo je Nikolić.

Beograd - Beograd i Priština od ponedeljka će biti povezani i oficirima za vezu - biće to ispunjavanje jednog od briselskih dogovora Ivice Dačića i Hašima Tačija.

Na put u Prištinu sprema se Dejan Pavićević, prethodno šef tehničkog tima za pregovore, a B92 ga je posetio u njegovom završnom radnom danu.

Poslednji beogradski radni dan Dejana Pavićevića uvertira je u njegov prištinski staž. Kao oficir za vezu, baviće se primenom briselskih sporazuma koje je i sam stvarao, a želi i da ne bude jedan od retkih Srba u Prištini.

"Koliko sam ja obavešten, u Prištini živi 17 Srba, a ja ću biti 18. Imam pravo na asistenta i vozača i to je to. Zapravo ovo je jedan čovek, to je ono što stalno ponavljamo - to je oficir za vezu, a ne kancelarija za vezu. To je jedan čovek koji će da olakšava komunikaciju", rekao je Pavićević.

A za uspešnu komunikaciju, neophodno je govoriti isti jezik...

"Ja sam već malo počeo da učim albanski i nadam se da ću ga brzo progovoriti jer čovek kad je u sredini gde se jezik govori, lakše mu je da nauči. Moramo razgovarati, moramo nastaviti dijalog. To nije lako. To nije lako raditi ni u Briselu, a neće biti lako raditi ni u Prištini", kazao je Pavićević.

Neće mu biti lako ni sa kosovskim Srbima - briselski sporazumi za njih su neprihvatljivi, ali Pavićević kao svoj adut navodi prvu veliku dužnost srpskog državnog službenika u Prištini u poslednjih 14 godina.

"Ja ću biti prvi državni službenik Srbije koji će sedeti u Prištini i moja vrata će biti otvorena uvek svima."

- Je l mislite da će oni želeti da uopšte pokucaju na Vaša vrata? J

"Ja se nadam da hoće. Ako ne žele da razgovaraju direktno sa institucijama u Prištini, mogu da razgovaraju sa mnom, a ja ću biti link između njih i ljudi sa kojima oni ne žele da razgovaraju", kaže novi oficir Beograda u Prištini.

Sa njim nisu želeli da razgovaraju već su ga čak i kamenovali prošle godine kada je posećivao Prištinu. Sada odlazi bez straha iako nema status diplomate.

"Obezbeđenje će biti policijsko - od strane KPS, 24 sata u nekoj inicijalnoj fazi. Posle će se procenjivati da li za tako nečim treba ima potrebe, a ja se nadam da će vrlo brzo potreba prestati i da ću moći normalno da funkcionišem bez obezeđenja. Ja se za svoju bezbednost nešto preterano ne brinem", rekao je Dejan Pavićević.

U početku će živeti u hotelu, dok se ne reši pitanje trajnog smeštaja.

Njujork - Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić govoriće danas na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti predstavljen izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o stanju na Kosovu i Metohiji.

Ban je u izveštaju koji je dostavljen Tanjugu pozdravio postizanje sporazuma između Beograda i Prištine i ocenio da se radi o istorijskom dostignuću, ocenivši da su tim dogovorom data značajna ovlašćenja zajednici srpskih opština.

Generalni sekretar UN je u izveštaju pozvao dve strane da otvore kanale komunikacije i učine napore da se sporazum sprovede .

"Pozdravljam prvi sporazum o vodećim principima za normalizaciju odnosa postignutih u okviru dijaloga, uz posredovanje Evropske unije. Ovo je istorijski uspeh ", rekao je generalni sekretar UN.

U tromesečnom izveštaju se navodi da je napredak postignut u dogovoru oko razmene oficira za vezu, što se ocenjuje kao olakšanje normalizacije komunikacije između dve strane.

Uz pohvale za političko vođstvo u Beogradu i Prištini, Ban je pozdravio i ulogu u dijalogu koju je imala Evropska unija.

Ban se osvrnuo i na istragu o trgovini organima koju vodi specijalni istražni tim, ocenivši da se prikupljaju i analiziraju informacije dobijene od institucionalnih izvora.

Prvi čovek UN je pohvalio informacije dobijene od tužioca za istraživanje ratnih zločina Vladimira Vukčevića, dok je međunarodne tužioce koji još ne izlaze sa nalazima svoje istrage opravdao složenošću istražnog postupka .

Dan uoči sednice SB UN, premijer Srbije se u sedištu Ujedinjenih nacija na Ist riveru sastao sa generalnim sekretarom svetske organizacije.

Dačić je izjavio da naša zemlja čini sve na implementaciji onoga što je preuzela kao obavezu briselskim sporazumom i dodao da je o tome obavestio generalnog sekretara UN Ban Ki- muna na sastanku u Njujorku.

Dačić se pored Bana, u zgradi na Ist riveru, sastao i sa ambasadorima Rusije i Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama.

"Sa generalnim sekretarom sam razgovarao o tome kako bi UN mogle da pomognu u sprovođenju sporazuma, i insistirao sam na UNMIK-u, KFOR-u i Euleksu kao garantima bezbednosti za srpski narod", rekao je Dačić za Tanjug.

Srpski premijer je dodao da je sastanke na tu temu sa drugim ambasadorima država članica Saveta bezbednosti UN imao ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić.

"Mi ćemo na sednici (Saveta bezbednosti) izneti neka naša zapažanja, primedbe, koje se tiču situacije na terenu, naročito po pitanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji", istakao je premijer.

Dačić je za 20. jun najavio sastanak na najvišem nivou sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, nakon čega bi ona zajedno sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom trebalo da pošalje pismo članicama Unije, sa ocenom šta je sve urađeno na implementaciji sporazuma iz Brisela.

"Sve to u cilju da Savet EU donese pozitivnu odluku o početku pristupnih pregovora sa Srbijom", zaključio je Dačić.

Dačić će sutra učestvovati na sednici SB UN na kojoj će biti razmatran redovan tromesečni izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara o situaciji na KiM.

Dačić je pored susreta sa Banom, imao odvojene sastanke sa ambasadorom Rusije u UN Vitalijem Čurkijom i ambasadorom Velike Britanije koja ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti Lajalom Grantom.

Vašington - Potpredsednik SAD Džozef Bajden je izjavio je u razgovoru sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem da SAD visoko cene njegovu odmerenost i vođstvo u prevazilaženju etničkih podela i neprijateljstava iz prošlosti, saopšteno je iz kabineta premijera Kosova.

Tokom susreta sa premijerom Tačijem, Bajden je visoko ocenio viziju i stavove premijera Tačija, koga je nazvao neprikosnovenim državnikom koji je doneo izuzetno značajne odluke u teškim vremenima, ali uvek na dobrobit Kosova i njegovih građana.

"Istorijski sporazum postignut u Briselu otvara siguran put Kosova u EU i NATO. SAD visoko cene vašu odmerenost i vođstvo u prevazilaženju etničkih podela i neprijateljstva iz gorke prošlosti i zato Kosovu i vama u ovom procesu nikada neće nedostajati podrška SAD", rekao je Bajden, a preneo Tačijev kabinet.

Tači je zahvalio Bajdenu na nesebničnoj i neprekidnoj pomoći koju su administracija predsednika Baraka Obame i sam Bajden pružili i pružaju Kosovu, u ovim odlućujući trenucima konsolidacije nove države.

Tači je ocenio da sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije nije kraj procesa normalizacije odnosa između dve zemlje, već njegov početak i da je sada odlučujuće pitanje sprovođenje sporazuma.

Kosovski premijer je rekao da su pri kraju zakonodavne aktivnosti potrebne za ostvarivanje sporazuma i da će one odmah nakon njegovog povratka biti usvojene od Skupštine Kosova, ističući da kosovska strane neće biti povod za bilo kakvo kašnjenje.

Tokom susreta sa Bajdenom premijer Tači je otvorio i pitanje budućnosti Bezbednosnih snaga Kosova, potvrđujući viziju Kosova za ulazak u NATO, pošto su BSK izgrađene pod nadzorom i na osnovu standarda NATO, navodi se u saopštenju iz Tačijevog kabineta.

Beograd - Ivica Dačić je na zvaničnom FB profilu objavio sledeću izjavu.

"28. juna videćemo koliko je Evropska unija ozbiljna u nameri da Srbija postane njen punopravni član. Tog sudbonosnog dana, po naš narod, videćemo kojim će putem krenuti Srbija. Evropska unija ima alternativu."

Beograd - Danas se navršava 14 godina od prestanka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu je prethodilo donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.

Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.

Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.