28
sre, sep

 

Podgorica - Crna Gora bi uskoro na Kosovo mogla poslati svog ambasadora, nakon dužeg odgađanja tog završnog čina uspostavljanja diplomatskih odnosa, saznaje agencija Beta.

crna gora kosovo

Prema raspoloživim informacijama, Radovan Miljanić, koji se odavno pouzdano pominje kao crnogorski ambasador u Prištini, već je počeo da obilazi razne institucije u Crnoj Gori, pred odlazak na Kosovo.

To je uobičajeni postupak konsultacija diplomtskog predstavnika jedne zemlje pre nego što i zvanično stupi na dužnost u drugoj državi.

Miljanić je studirao u Prištini i višegodišnji je novinar. Bio je i generalni direktor Radio-televizije Crne Gore.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ranije je više puta ponovio stav da neće potpisati ukaz o imenovanju crnogorskog ambasadora na Kosovu, dok Priština ne prizna status crnogorskoj nacionalnoj zajednici.

Kosovski parlament je više puta najavio da će Crnogorcima status manjine priznati tokom ove godine.

 

Priština - Vlada Kosova dostavila je Skupštini na usvajanje Zakon o ratifikaciji Briselskog sporazuma između Kosova i Srbije.

skupstina kosova

Zakon se odnosi na ratifikaciju prvog sporazuma i principa koji regulišu normalizaciju odnosa. Dnevnik Koha ditore piše da zakon nije označio subjekte koji su postigli sporazum.

U tri člana, koliko ima predlog zakona, sporazum dobija tretman međunarodnog sporazuma između Kosova i Srbije.

"Sporazum u naslovu ne pominje strane koje su postigle sporazum. On nije potpisan, već je samo parafiran i ne precizira instrumente njegovog usvajanja. Takođe se ne spominje ni ime, niti uloga baronice Ketrin Ešton, kao strane koja je učestvovala u parafiranju ovog sporazuma", piše Koha.

Dnevnik ističe da je nakon usvajanja sporazuma na sednicama vlada i podrške koju je on dobio u parlamentima dve zemlje, Eštonova obaveštena da je sporazum usvojen, što znači da je on dobio legalnost potpisa.

"To se u međunarodnopravnom smislu može smatrati potpisivanjem sporazuma", rekao je za dnevnik zamenik premijera Kosova, Hajredin Kuči.

Poslanica DSK u Skupštini Kosova, Vjosa Osmani smatra da je usvajanjem u Skupštini Kosova sporazum dobio legitimnost i da se sada zakon o ratifikaciji može dostaviti Skupštini na usvajanje.

Briselski sporazum su 19. aprila parafirali premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

 

Beograd - Rusija se dosledno zalaže za odbranu stavova međunarodnog prava, što znači i za zaštitu Srbije, izjavio za Danas ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.

cepurin nikolic

"To je naša slovenska težnja prema pravednosti, koja je bliska i Srbima. Kao pravedno u ovom slučaju mi smatramo pravo Srbije da ona sama odlučuje o sudbini dela svoje suverene teritorije i u ovom smislu naš stav stvarno se ne menja", rekao je ambasador govoreći o stavu Ruske Federacije po pitanju KiM.

"U poslednje vreme više ljudi postavlja pitanje o odnosu Rusije prema briselskom sporazumu o Kosovu. Polazimo od toga da rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ostaje međunarodno-pravni osnov kosovskog regulisanja. O priznavanju Kosova nema ni reči. Kako se nadamo, srpsko rukovodstvo je u punoj meri svesno svoje istorijske odgovornosti. Ovde je važno da sami Srbi pronađu konsenzus, za šta postoje odgovarajući mehanizmi. Da li je ovde potrebna žurba? Mislim da donošenje odluke pod spoljnim pritiskom i bez vidljivog konsenzusa Srba u budućnosti donosi velike probleme", rekao je Čepurin.

 

U okviru tradicionalne manifestacije “Mala matura - veliko srce”, od  17. do 21. maja  oko 1200 osmaka sa Kosova biće gosti svojih vršnjaka u Beogradu, saopšteno je KIM radiju iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

mala matura veliko srce

Kako se navodi u saopštenjuj ova kancelarija  u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugim institucijama i privrednim subjektima, organizuje osmu po redu manifestaciju „Mala matura-veliko srce“, čiji je cilj  “uspostavljanje trajnih veza osnovnih škola iz Beograda sa osnovnim školama sa Kosova kao i povezivanje generacije učenika i upoznavanje sa znamenitostima Beograda”.

Boravak za oko 1200 maturanata u Beogradu, osmišljen je prvenstveno kao niz zajedničkih programskih aktivnosti u kojima učestvuju i gosti, maturanti sa Kosova i njihovi domaćini, učenici beogradskih osnovnih škola.

Sve vreme boravka u Beogradu uz bedževe sa logom manifestacije, moći će besplatno da obilaze Avalski toranj, kulturne i istorijske znamenitosti u Beogradu, muzeje, Beogradsku tvrđavu, zoo vrt i druge institucuje uz neograničen broj vožnji svim vozilima javnog gradskog prevoza.

Osnovaca sa Kosova u Beograd stižu danas a centralni deo manifestacije „Mala matura-veliko srce“  biće održana  u Centru „Sava“ u ponedeljak 20. maja u 19 časova, gde će biti održan svečani koncert za učenike goste, učenike domaćine, njihove pratioce i zvanice.

Manifestacija se završava u utorak, 21. maja.

 

Orahovac - Ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić posetio je danas Opštinu Orahovac, povratničke porodice u Velikoj Hoči, manastir Svetih vrača u Zočištu i Dečansku vinariju.

jevtic orahovac

Tokom posete Orahovcu, Jevtić se prvo sastao sa gradonačelnikom Orahovca Smajlom Latifijem sa kojim je u razgovoru istakao mogućnost saradnje u implementaciji infrastrukturnih projekata u delu opštine u kojoj žive pripadnici srpske i ostale nealbanske zajednice.

Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, Jevtić je gradonačelniku Latifiju preneo zabrinutost monaha manastira Zočište usled nekoliko verbalnih incidenata i istakao da je manastir važan ne samo za srpsku zajednicu već i albansku koja dolazi u manastir radi lečenja. Takođe na sastanku je bilo reči i o povratku raseljenih u opštinu Orahovac gde je naglašen negativan primer sela Zočište koji se ne sme ponoviti kada je u pitanju povratak Srba.

Nakon sastanka sa gradonačelnikom Orahovca ministar Jevtić je posetio pripadnike srpske i romske zajednice koji žive u samom gradu Orahovac i sa njima razgovarao o problemima koji oni imaju. Tom prilikom Jevtić je posetio i povratničke porodice Šutraković i Dodić koji trenutno žive kao podstanari i za koje će Ministarstvo za zajednice i povratak izgraditi kuće. Jevtić je u Orahovcu posetio i crkvu Uspenja Bogorodice i tom prilikom razgovarao i sa sveštenikom Srđanom Jerenićem.

U nastavku svoje posete Orahovcu Dalibor Jevtić je posetio Veliku Hoču i razgovarao sa mnogobrojnim građanima i posetio nekoliko raseljenih porodica koje su se vratile u Veliku Hoču i koji trenutno žive kod svojih rođaka. Ministar Jevtić je tom prilikom rekao da će Ministarstvo za zajednice i povratak pomoći kako bi te porodice dobile svoj dom. Veliki broj građana Velike Hoče je u razgovoru sa Jevtićem istaklo da je u proteklom periodu izgrađeno preko 20 kuća za povratnike i da ti „lažni povratnici“ nisu sada u tim kućama.

„Nama je na Kosovu potreban istinski povratak a ne zloupotreba procesa povratka. Postoje ljudi koji su na jedan grub način zloupotrebili sredstva namenjena za povratak raseljenih. Nemoguće je unapred predvideti takvu vrstu zloupotreba, ali se mora naći način da takvi slučajevi budu na neki način zakonski procesuirani. Jednostavno i to je jedan vid zloupotrebe para svih nas koji plaćamo porez ali i novca koji dobijamo od strane naših međunarodnih partnera. Razumem ljutnju svakog od vas koji ste ostali ovde, vas koji ste se vratili i želite da ostanete ovde i garantujem vam da će te vi biti prioritet kada je u pitanju Ministarstvo za zajednice i povratak. Bićemo prisutniji ovde i moji saradnici i ja i od vas očekujem da otvoreno pričamo o ovakvim stvarima kako bi na neki način sprečili zloupotrebu sredstava za proces povratka“, rekao je Jevtić u razgovoru sa meštanima Velike Hoče.

Takođe ih je obavestio da će ministarstvo na čijem je on čelu pomoći završetak puta u Velikoj Hoči.

Jevtić je u Velikoj Hoči posetio i Dečansku vinariju kao i vinariju porodice Petrović.

Na kraju svoje posete opštini Orahovac ministar za zajednice i povratak posetio je manastir Svetih vrača Kozme i Damnjana u Zočištu i ponovo razgovarao sa monahom Dionosijem o završetku izgradnje zvonika.

 

Kosovska Mitrovica - U sporazumu koji je juče potpisan u Briselu Srbija je dobila garancije da Vojska Kosova neće kročiti na sever Kosmeta bez dozvole Zajednice opština severa Kosova. Međutim, tu garanciju smo dobili usmeno, jer nigde na papiru koji je potpisan to ne piše.

kosovo brisel

Brzo se zaboravio Kumanovski sporazum iz 1999. godine posle NATO bombardovanja a u kome je pisalo da će se srpska vojska i policija vratiti na Kosmet. To ni 14 godina posle nije urađeno, tako da samo možemo da predpostavimo šta će se desiti sa ovim usmenim garancijama.

 

U ponedeljak su zakazani veliki protesti u Kosovskoj Mitrovici i Beogradu a protiv Briselskkog sporazuma. U Kosovskoj Mitrovici sve se više govori o osnivanju Zajednice skupština opština severnog Kosova i Metohije koja će samostalno, bez Srbije, da nastavi borbu protiv integrisanja severa Kosmeta u kosovske institucije.

 

Istok - Na kuću Žarka Đurića u Istoku noćas ispaljen projektil iz ručnog bacača. Povređenih nema, a od eksplozije su polomljena ulazna vrata, oštećeni zidovi i krov kuće. Kancelarija za Kosovo i Metohiju osudila napad.

DSCN5355

Ispaljen projektil iz ručnog bacača na kuću Srbina povratnika Žarka Đurića u Istoku na Kosmetu. Napad se dogodio noćas oko jedan sat posle ponoći i nije bilo povređenih.

 

Žarko Đurić je agenciji Beta rekao da je na njegovu kuću u Istoku ispaljen projektil iz ručnog bacača čime su razvaljena ulazna vrata kuće i oštećena još jedna, unutrašnja.

On je dodao da su on i supruga spavali u trenutku eksplozije i da nisu povređeni.

Napad za koji je prvobitno rečeno da je izvršen ručnom bombom, desio se oko jedan sat posle ponoći, a kosovska policija obavila je uviđaj.

Đurić je rekao da ovo nije prvi napad koji je doživeo – 2009. godine je ispaljen rafal na kuću drugog povratnika dok je Đurić bio unutra. Uz to, prošle godine su napadači došli ispred njegove kuće i vređali ga.

U Istoku živi devetoro Srba povratnika.

Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosmet Krstimir Patnić ocenio je da napad na kuću povratnika u selu Istoku pokazuje da međunarodne snage ne žele da zaštite Srbe na Kosovu.

Pantić je u izjavi agenciji Beta taj incident protumačio i kao pritisak na Srbiju da prihvati "ultimatum iz Brisela".

Pantić je rekao da Vladina Kancelarija za KiM od međunarodnih organizacija traži hitnu istragu i dodao da je teško očekivati rezulat jer nijedan napad do sada nije rasvetljen.

"Kao i uvek kada nema rezultata u dijalogu, Albanci nastavljaju maltretiranje i progon Srba", i to južno od Ibra gde su Srbi manjina, u enklavama, rekao je Pantić.

Vulin: Napad posledica bučne huškačke retorike

Incident je osudio i direktor Kancelarije Vlade za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je rekao da je napad na kuću Žarka Đurića posledica "bučne huškačke retorike koja dolazi iz Prišine" i pozvao međunarodnu zajednicu da se odredi prema ovakvim događajima i već jednom pronađe počinioce.

"Bojim se da je ovo posledica bučne huškače retorike koja dolazi iz Prištine, a koja govori o nametanju vlasti, o konačnom rešenju, o tome da će za Srbe biti najgore ukoliko se ne pristane na bilo kakav sporazum", rekao je Vulin Tanjugu.

Vulin je od međunarodne zajednice zatražio da izađe sa jasnim stavom koji će zaustaviti ovakva i slična ponašanja, a od privremenih institucija u Prištini da se glasno i jasno odrede prema ovakvim događajima i da prestanu sa retorikom koja poziva na nasilje i inspiriše ovakve događaje.

Napad na kuću Đurića, odnosno teroristički napad, kako ga je nazvao Vulin, za njega je samo još jedan dokaz zašto Srbija mora da insistira na izvršnim ovlašćenjima Zajednice srpskih opstina kada je reč o policiji, pravosuđu i svim ostalim elementima koji život čine mogućim, ispravnim i pravednim.

"U opštini Istok živi devet srpskih porodica. To je previše i zato se na njih konstantno ispaljuju ručni bacači. Ovo je samo još jedan dokaz zašto moramo da istrajemo na tome da sporazum prihvatimo onog momenta kada bude u potpunosti omogućavao život Srbima na Kosovu i Metohiji", ukazao je Vulin.

Mesto zločina jutros je posetio predsednik srpske opštine Istok, koja je privremeno u Osojanu, Dragoljub Repanović i tom prilikom za Radio BRAVO je rekao da je "ovaj napad predstavlja čin zastrašivanja Srba koji žive južno od Ibra i da međunarodna zajednica treba da shvati činjenicu da su Srbi ugroženi na Kovou i Metohiji i da se ne može verovati privremenim institucijama u Prištini jer ne pružaju osnovna ljudska prava, a jedno od tih je pravo na bezbednost".
Kasnije mesto zločina su posetili Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak i Saša Rašić, zamenik ministra kosovske policije u pratnji albanskog predsednika opštine Istok, Hakije Rugova.

Oni su izjavili novinarima da osuđuju napad na kuću Srbina i da će preduzeti sve mere da se počinilac ovog nemilog događaja pronađe i kazni. Saša Rašić je rekao da je angažovana posebna jedinica K9 i da se nada skorijem rešavanju ovog slučaja dok je Dalibor Jevtić podsetio da je pre par dana nestao traktor u mestu Sinaje i da policija treba da uloži veliki napor da se reše svi slučajevi u kojima su srbi žrtve i time pošalje poruka o bezbednosti na Kosovu.

 

DSCN5357

DSCN5367

DSCN5371

 

Klina - Povratnik Danilo Dončić povređen je jutros kada su provalnici razbili prozor na njegovoj kući u povratničkom selu Biča.

kuca bica

Napad se dogodio jutros oko 4:30 h, a Dončić je zadobio posekotine ruke kada su provalnici kamenicama razbili prozor sobe u kojoj je spavao, javlja Radio Goraždevac.

U selu se trenutno nalazi slovenački KFOR i policija, a očekuje se i istražna ekipa Kosovske policije koja će obaviti uviđaj.

Pljačke i provale u povratničkim selima u opštini Klina su sve učestalije, a počinioci se retko pronađu. Pre mesec dana u susednom selu Grabac demolirana je crpna stanica seoskog vodovoda i ukradena pumpa čime je naneta šteta od oko tri hiljade evra. Počinioci nisu pronađeni.

 

Beograd - U Skupštinu Srbije stigla inicijativa Milovana Drecuna za formiranje anketnog odbora o načinu trošenja budžetskih sredstava na Kosovu od 2000. do 2012. godine.

 

Brisel - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednica Kosova Atifete Jahjaga sastaće se danas u Briselu pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

nikolic jahjaga
Sastanak na najvišem nivou održava se "u sklopu normalizacije odnosa Beograda i Prištine", kako je podvukla Ketrin Ešton u pozivu upućenom Nikoliću i Jahjagi da dođu u Brisel.

Susret će početi oko 16 časova odvojenim sastancima Ketrin Ešton s Nikolićem i Jahjagom, a potom će uslediti zajednički, trojni sastanak koji bi mogao potrajati do 19 časova, a možda i duže.

Visoka predstavnica EU će potom izdati kratko saopštenje i ocenu sastanka.

Nikolić je, uoči današnjeg sastanka, izjavio da je Srbija svoju poziciju precizirala Platformom o Kosovu i Metohiji, da od nje ne može da odstupi i da će to preneti svojoj sagovornici.

"Ovo je prilika da gospođa Jahjaga čuje ono što možda ne voli da čuje, da konačno čuje direktno, a ne preko medija, da Srbija ima svoju Rezoluciju, koju je donela na osnovu Platforme, i da niko ko predstavlja Srbiju ne može od toga da odstupi i niko ko predstavlja Sriju od toga ne želi da odstupi", kazao je on i istakao da tom Rezolucijom Srbija takođe "prvi put kaže šta može da dozvoli".

Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu, smatra se "afirmacijom dijaloga Beograd-Priština na najvišoj ravni", istakli su zvaničnici u Evropskoj komisiji. Time se potvrđuje da obe strane, kako je naglašeno, isto kao i Evropska komisija koja je pokrovitelj sastanka Nikolić-Jahjaga, ulažu napore za jačanje šire regionalne saradnje.

Evropski diplomatski izvori su rekli agenciji Beta da se očekuje da visoka predstavnica EU Nikoliću i Jahjagi ukaže na bitan značaj dijaloga i normalizacije za evropsku perspektivu Srbije i Kosova.

Sastanak Nikolića i Jahjage održava se upravo na 14. godišnjicu početka neuspelih pregovora u Rambujeu.

 

Šestorica srpskih mladića iz Peći ubijena su na današnji dan, pre 14 godina u kafiću „Panda“, u centru ovog metohijskog grada, omiljenog sastajališta pećkih gimnazijalaca.

pec centar

Danas se navršava 14 godina od ubistva učenika Ivana Obradovića (14), Vukote Gvozdenovića (16), Svetislava Ristića (17), Zorana Stanojevića (17), Dragana Trifovića (17) i studenta Ivana Radevića (25), koji su ubijeni 1998. godine u kafiću „Panda” u Peći.

 

Parastos ubijenim dečacima biće služen danas u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Nikola Rajović, drug ubijenih dečaka, koji se u trenutku masakra zatekao u kafiću „Panda“, seća se te kobne večeri.

“Odjednom, nešto posle 20 sati čuo sam strahovit tresak vrata a zatim i pucnjavu. Moji drugovi su padali, kao snoplje jedan za drugim. Na vratima su stajala dvojica terorista obučena u crno sa kapama na glavama i nemilosrdno pucali po nama. Prvi metak pogodio je Ivana koji je pao na mene. Čuo sam kada je Lazar Obradović, Ivanov otac, koji se tu zatekao, viknuo: „Sine moj!“, ali, nažalost, njegovom Ivanu nije bilo spasa”, priča Rajović.

Slavica Obradović, majka Ivana Obradovića, najmlađeg među ubijenima se pita: „Kako mi, njihovi roditelji da zaboravimo taj crni dan? Ima li i naša država prava na to? Ostalo nam je samo to da tražimo da se ne zaborave dečaci i mladići koji nisu znali šta znači mržnja.

Ona, kao i Ljuba Ristić, svih ovih godina, i danas traži odgovor na pitanje: ko je naredio ubistvo?

Godinama nisu mogli da obiđu njihova počivališta na pećkom groblju. Zato su Ristići i Obradovići preselili posmrtne ostatke svojih sinova. Ljuba Ristić svog Svetislava preselio je 2000. godine na Bežanijsko groblje u Beogradu. Slavica i Lazar Ristić - Ivana, na groblje u Baru.

Peć je 14. decembra 1998. godine bila najtužniji srpski grad, sahranjujući dečake koji su ubijeni rafalnom paljbom iz automatskog oružja.

Istraga o ubistvu nikada nije ugledala svetlost dana.



 

Istok - Na današnji dan pre tačno 10 godina u centru Peći napadnut je autobus koji je vozio srpske penzionere iz metohijskog povratničkog mesta Osojane da bi regulisali penzije od 45 evra.

 

autobus_2

Prevoz penzionera je organizovao UNMIK, koji je vršio obezbeđenje sa KFOR-om, i ako je bilo jednostavnije, jeftinije i sigurnije da dovedu u Osojane par službenika koji bi to sve uradili na licu mesta, ali nije bilo tako. Autobus je kamenovan više od 2 sata i pored kamenica bacani su i molovtovljevi kokteli, a bilans tog incidenta je 3 povređena penzionera a ostali preplašeni, 2 teže povređena UNMIK policajca, 3 teže povređena pripadnika KFOR-a i autobus ceo polupan i delimično zapaljen. O celom događaju postoje video snimci i sve novinske agencije su propratile taj događaj.


Na osnovu dokumenata do kojih smo došli pokušali smo da proverimo šta je sve urađeno sa tim slučajem i dokle se stiglo, ali nismo uspeli da dobijemo nikakvu informaciju. Policajci koji su vodili taj slučaj kažu da se ničega ne sećaju, iz UNMIK-a, EULEX-a i KFOR-a smo dobili odgovor da oni koji su bili tu u to vreme i vodili slučaj više nisu na Kosovu i prebacuju odgovornost na druge. Ono što je zanimljivo u vezi ovog incidenta da posle 10 godina niko nije procesuiran, a slučaj je totalno izbrisan iz arhiva UNMIK-a, KFORA-a, Kosovske policije, Kosovskog tužilaštva, EULEX-a i drugih. Slučaj kao da se nikada nije ni desio. Celokupni dokazni materijal je uništen i niko ne prihvata odgovornost za to.

autobus_1

 

Vlasnik autobusa koji je polupan i zapaljen tog dana, Vukosav Repanović, za Bravo radio kaže da je posle incidenta autobus odveden u bazu KFOR-a u Osojanu i da je UNMIK preuzeo da ga popravi i vrati, ali do današnjeg dana autobus mu nije vraćen.
„UNMIK je odšlepao autobus, bez mog znanja i odobrenja u servis na popravku i nikada ga nije vratio. Pokušavao sam da stupim u kontakt sa njima, ali u to vreme sloboda kretanja je bila ograničena, a oni nisu hteli da dođu do Goraždevca ili Osojana tako da dugo nisam uspeo da stupim u kontakt sa njima. Kasnije sam se obraćao UNMIK-u, KFOR-u, EULEX-u, OSCE-u, Kosovskoj policiji i drugima, ali to nije davalo rezultate. Svi bi me primili, lepo saslušali i obećali da će da pomognu koliko mogu, i na tome bi se završilo, i to bi se odugovlačilo u nedogled. Obraćao sam se i Vladi republike Srbije, odnosno ministrima zaduženim za Kosovo i Metohiju i Koordinacionom centru, ali oni se nisu udostojili niti da me saslušaju a kamoli pomognu. Vlasti su se menjale ali niko nije imao sluha za moj problem pa čak i ovi poslednji koji neće niti da odgovore dali hoće da me saslušaju ili neće , a kada se desio incident svima su bila puna usta.“


Treba naglasiti da samo u opštini Istok za proteklih 10 godina postoji više hiljada prijava podnetih od strane pripadnika srpske nacionalnosti za krađu, uzurpaciju imovine, napad i druge kriminalne radnje, ali do danas nije rešen niti jedan. Ovo je poražavajući podatak i velika bruka za sve, počev od međunarodne zajednice i ostalih relevantnih činioca. Do sada se niko nije udostojio da podigne glas i da ukaže na sve probleme koje imaju srbi na teritoriji Kosova i Metohije, a pre svega da ukaže na bezbednost koja je važna za dalji opstanak srpskog življa na ovim prostorima.

 

 

autobus_3

autobus_3a

autobus_4

autobus_5

 


Beograd - Vlada Srbije sutra će uputiti pismo visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton kojim počinje primena sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima na Kosovu.

 

dejan_pavicevic


Taj sporazum je u februaru u Briselu parafirao Borislav Stefanović, tadašnji šef pregovaračkog tima Beograda. Evropski komesar za proširenje Štefan File danas je u Briselu naveo da je "odluka Vlade Srbije da potpiše sporazum o integrisanom upravljanju prelazima dobrodošao i da se nada da će uskoro taj sporazum biti primenjen u praksi".

Evropski komesar File je u saopštenju pozdravio protokol o zajedničkom upravljanju granicom koji je Beograd potpisao s Prištinom, izrazivši nadu da će doći do njegove brze primene na terenu.

"To potpisivanje je konkretan znak političke volje nove Vlade Srbije da se u potpunosti ponovo angažuje u dijalogu sa Prištinom kako bi se normalizovali odnosi između njih", rekao je File.

Potpis na tehnički protokol, koji je u februaru parafirao Borislav Stefanović, potpisao je nedavno postavljeni šef tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Dejan Pavićević.

"Ja sam kao novi ovlašćeni pregovarač Republike Srbije izvršio takozvanu razmenu pisama sa Evropskom komisijom što podrazumeva slanje pisma gospođi Ešton, u kome Republika Srbija navodi da prihvata da započen sa impelementacijom sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnom linijom. Tada će biti formirane radne grupe koje će se baviti time i kroz koje ćemo mi pokušati da ispravimo neke probleme koji postoje i neke stvari koje su nepovoljne po nas. Do same razemene pisama sa EU još nije došlo i ta razmena će se obaviti sutra u Briselu", kaže Pavićević za B92.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kaže da ne zna šta je potpisano sa Prištinom i da je to pitanje za "nekog drugog ko je u toku sa tim" jer se kako je naveo "nije bavio Kosovom već korupcijom".

Delegacije Beograda i Prištine postigle su 24. februara u Briselu dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i integrisanom upravljanju prelazima. Nakon tog sporazuma bio je otvoren put da Srbija nekoliko dana kasnije dobije status kandidata za članstvo u EU.

Pregovori o integrisanom upravljanju prelazima vođeni su novembru 2011. godine, ali dogovor nije bio postignut zbog čega je Evropski savet 9. decembra odluku o statusu kandidata za Srbiju odložio za 1. mart ove godine. Tada su predstavnici Prištine izjavljivali da sporazum o integrisanom upravljanju prelazima između Kosova i Srbije "de jure" predstavlja priznanje Kosova.


Beograd - Vlada Srbije odredila Dejana Pavićevića da vodi nastavak tehničkog dijaloga Beograda i Prištine. On preuzima posao koji je do sada radio Borko Stefanović.

 

dejan_pavicevic


Vlade Srbije je tako današnjom odlukom smenila Stefanovića, dosadašnjeg šefa pregovaračkog tima i njegovog zamenika Vladimira Jovičića. Pavićević je inače direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine uz posredovanje EU i na to mesto je imenovan decembra 2011. godine.

U njegovoj biografiji tada se navodilo da je član Demokratske stranke, po zanimanju diplomirani pravnik.

Navodi se i da je student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Bio je i šef kabineta ministra za Kosovo i Metohiju. Pre toga obavljao je funkciju sekretara Skupštine opštine Đakovica. Radio je kao pravni savetnik u nekoliko nevladinih organizacija.

Bivši šef tima za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović rekao je danas da činjenica da je na čelo tima za tehničke pregovore sa Prištinom imenovan član opozicione Demokratske stranke Dejan Pavićević svedoči da će se nova vlada držati kontinuiteta u politici prema Kosovu.

"U tom smislu, mi DS to pozdravljamo", rekao je Stefanović.

Pavićević je bio sekretar pregovaračkog tima koji je predvodio Stefanović i prema rečima bivšeg šefa pregovaračkog tima obavljao "usko stručne poslove".

"To svedoči da će pregovori biti izmešteni na jedan viši politički nivo", rekao je Stefanović i dodao da Pavićević "neće moći bez političke podrške vlade u čiju se službu stavio".

Pavićević je, kako se navodi u biografiji objavljenoj u medijima, rođen 1979. godine u Beogradu. Od 1997. godine član je DS. Za direktora Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine imenovan je u decembru 2011. godine.

Dejan Pavićević je nakon imenovanja rekao da će njegov prioritet biti sprovodjenje do sada postignutih sporazuma dve strane, a da se za sada ne zna u kom formatu će dijalog biti nastavljen.

"Ja ću nastaviti da vodim Kancelariju za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine i moj prioritet biće implementacija svih postignutih sporazuma", rekao je Pavićević.

Prema njegovim rečima, još se ne zna format budućeg dijaloga Beograda i Prištine, odnosno da li se nastavlja sa tehničkim pregovorima ili će oni odmah biti podignuti na politički nivo.

Pavićević je kazao da Beograd mora da sprovede do sada postignute dogovore, ali i pokuša da se izbori da se neki sporazumi tumače povoljnije za Beograd.

"Mislim da ni unutar EU nema jasne slike o nastavku dijaloga. Nadam se da ćemo imati nešto jasniju sliku o tome posle susreta redsednika Srbije Tomislava Nikolića sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton koji se najavljuje tokom sednice Generalne skupštine UN u Njujorku", rekao je on.

Pavićević je odbacio kritike Prištine da Beograd ne sprovodi dogovoreno i ocenio da je "veliki deo implementacije završen ili je u završnoj fazi".

Prema njegovim rečima, odbijanje Beograda da sprovede dogovorene sporazume odvelo bi ga u samoizolaciju i lišilo mogućnost da se bori
za gradjane na Kosovu i Metohiji.

Bolje je ući u sprovodjenje dogovorenog, poštovati preuzete obaveze, i na svim frontovima se boriti da šteta bude što manja, kako po
gradjane na Kosovu, tako i po interese Beograda, rekao je Pavićević.

Na pitanje kako je kao član opozicione DS, kako se može pročitati u biografiji na pojedinim medijima, preuzeo ulogu u novoj vladi, on je kazao da "to neka nezvanična biografija" za koju ne zna "kako se izrodila".

"Nemam stranačku pripadnost, ovo je posao koji je od najvećeg interesa za Srbiju i mora da se odradi profesionalno i bez strančarenja. Sada prvi put imamo ozbiljan konsenzus i ozbiljnu startegiju kako da probleme rešimo", rekao je Pavićević.

 

Dijalog između Beograda i Prištine što pre treba dići na viši, politički nivo, a na kraju ovog procesa trebalo bi pronaći konačno rešenje za izlazak iz kosovskog čvora, koje bi moglo biti podela Kosova, izjavio bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek.

 

Erhard-Busek


- Beograd i Priština su, u suštini, za to i samo treba ubediti Brisel da se još jednom menjaju granice na Balkanu - rekao je Busek za Novosti.

Po njegovom mišljenju, svi detalji izlaska iz kosovske pat-pozicije mogli bi da se usaglase na nekoj vrsti Dejtona za Kosovo, gde bi međunarodna zajednica, pre svih EU, SAD i Rusija, bili garant sporazuma.

Busek tvrdi da Srbija ne može da se nada dobijanju datuma za početak pregovora sa EU u decembru:

- Očekujem da Evropska komisija, i na kraju, Evropski savet, definišu podužu listu oblasti u kojima je potrebno izvršiti neophodne reforme.

Problem, dodao je, neće biti samo normalizacija odnosa sa Kosovom, već i promene u pravosudnom sistemu, vođenju ekonomske politike...

Njega ne iznenađuje zahtev Nemačke da Beograd i Priština potpišu ugovor o dobrosusedskim odnosima i poručuje da treba očekivati da najveće zemlje EU, pre svih Nemačka, postave i nove, dodatne uslove pred Srbiju, kako proces integracija bude odmicao.

"U ovom trenutku je gotovo nemoguće reći kada ćete dobiti datum pregovora. To će u velikoj meri zavisiti i od ekonomske situacije u EU, koja nije baš najsjajnija", ocenio je Busek.

On, takođe, kaže da je nemoguće reći kada bi Srbija mogla da postane članica EU.

- Govorili smo da će na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, 2014. ceo Balkan biti u evropskoj porodici, pa se to očigledno neće desiti - rekao je Busek dojajući da je pitanje je da li je realan i drugi datum koji se pominjao - 2020.

- Ali, ono što je sada već sigurno, Srbija će morati, pre ulaska u EU da prizna postojanje države Kosovo - istakao je Busek.

Busek smatra da ono što je video od poteza koje je na početku mandata vukla nova vlada ne ide u pravcu suštinskih promena u Srbiji i usklađivanja sa standardima EU.

- Imam osećaj da Srbija, a pogotovo vaši političari, stalno čekaju da se Evropa prilagodi vama, umesto da bude obrnuto. Takođe, primetan je i zaokret nove vlade ka Rusiji, što mislim da nije dobro, jer je Srbiji mesto u EU - rekao je Busek.


Priština - Vlada SAD obezbediće 62.519.966 dolara (47.727.740 evra) za poboljšanje demokratije i upravljanja, kao i ekonomskog razvoja Kosova u ovoj godini.

 

pristina_2


Sporazum o toj finansijskoj pomoći potpisale su danas predsednica Kosova Atifete Jahjaga, američka ambasadorka Trejsi En Džejkobson i direktorka misije USAID-a na Kosovu Morin A. Šoket, saopšteno je iz američke ambasade u Prištini.

Kako je navedeno, pomenuta sredstva biće iskorišćena i u oblasti obrazovanja i poljoprivrede.

Uz dodatno finansiranje, USAID namerava da pruži bolje mogućnosti za obrazovanje mladim ljudima, kao i da oformi Agenciju za kreditiranje razvoja koja bi odobravala kredita kosovskim zemljoradnicima, uključujući i žene koje se bave tom granom privrede.

"Ovim sporazumom obuhvaćene su investicije u široki spektar incijativa za razvoj demokratije, vladavine prava i obrazovnih programa, koje će pomoći građanima Kosova da realizuju pun potencijal svoje zemlje kao i demokratskog društva", kazala je američka ambasadorka. Jahjaga je kazala da je američka pomoć od posebnog značaja i da igra značajnu ulogu u unapređenju demokratskih procesa na Kosovu.